Rulet. Nepredvidiva igra sa puno brojeva i malo mogućnosti. Znaš da su brojevi oko nule oni koji najčešće dobijaju ali ti svejedno imaš svoj omiljeni broj. Svestan si rizika u koji se upuštaš i znaš da će te igra poraziti ali si prosto takav, navučen, kockar i ne možeš joj odoleti. Igraš. Čekaš. Konačno. Krupije vešto drži kuglicu između tri prsta oslonjenu na zid tog moćnog kruga i dovoljan je malo jači pritisak srednjeg prsta da bi je odgurnuo a ona pokrenula svoj put. Tako predvidljivo. Tišina, momenat isčekivanja, u glavi se ponavljaju isti glasovi koji mole da kuglica što pre odradi svoje, da izabere broj. Šta postaješ ako se zaustavi tamo gde si hteo? Ne postaješ ništa. Poenta je da se ne zaustavi baš tamo jer ti si kockar zato igraš, stalno, konstantno, bez odustajanja. Potrebno ti je da gubiš. Ples kuglice po drvenoj šini te čini uzbuđenim, to je predigra. Tvoje vođenje ljubavi sa mašinom počinje u momentu kada kuglica lagano poskakuje po brojevima. To je vrhunac igre. Ne ono pre ne ono posle. Nikada nije ni bilo bitno ono pre niti ono posle bitno je ovo sada. A ti si kockar spreman da gubiš i da dobijaš. U oba slučaja nisi srećan srećen si samo dok igraš.
Нема коментара:
Постави коментар