- Ma ja se samo pravim važan, znaš da se kod muškarca sve vrti oko ponosa gde?
- Jebo te ponos...ups.
- Jebala te osećanja. Gde?
- U obraz, da pukne, gde?
- To bi bio lud sex.
- U pupak. Za pomirenje
- Mi smo u svađi?
- Ma zbog ovoga za osećanja što sam rekao.
- Da li znaš zašto te danas nijednom do sad nisam poljubila?
- Zašto? Ne znam
- Ajde, probaj da znaš????
- Da mi ne smetaš dok učim?
- Ne, ali lepo zvuči, iako želim nisam baš taoliko pažljiva.
- Hoćeš li mi reći što?
- Da, hoću. Neću da ti prenesem prehladu, baš me je steglo. Ako se razboliš nećeš moći da učiš a ja želim, silno želim da položiš taj ispit!!!
- Telefon, izvini, neću dugo. Moram da se javim.
- Uvek tebe zovu svi, ti nikada ne zoveš?
- Onaj komentar što sam ostavio na tvom blogu, to je iz knjige Marfijevih zakona...
- Ti si Reader ?Ok, hvala moj komentar je iz knjige lovemarks Žana Poliakov. Ok Marfijevi zakoni... razumela..
- U šta da će na kraju retardirani anđeo da pobedi? Kako me to nervira, i u filmovima... grrrr, što bi ti rekla.
- Retardiran je jako teška reč i ne dozvoljavam ti da je koristiš u tom kontekstu. Izvini se toj reči a i meni!
- Neću. Da se razumemo, nemam ništa protiv religijiskih i mitskih bića anđela, već protiv ljudske ograničene predstave o njima i đavolu.
- Ok... baš me briga, ajde u stvari, briga me je. Gde?
- U nos...dvojaka funkcija, da te pre prođe i da sad možeš da me ljubiš, jer ako sad nisam pokupio virus, neću uopšte...
- Zbog moje ogromne zelje da te povezem sa ovim... razmišljala sam na razne načine kako da ti ostavim mail..prvo je to bila Brajeva azbuka, pa brojevi ali bi me opet zajebao... i htela sam da ubacim kineski, ali nista...i na kraju kad smo počeli da komuniciramo desi se nešto drugo i ja zaboravih.
- Nisam navikao da su ljudi toliko domišljati. Počeo sam sve živo da potcenjujem zbog zaglupljene većine, ni na kraj pameti mi nije bilo da neko tako kompleksno razmišlja o tome...tu si?
- Uh al sam domišljata, jbg na kraju kažem... ok znam da uvek proveriš subject i verovatno ćeš videti i verovatno to ne gledaju svi i eto poslah ti ali sam te u prethodnom komentaru pripremala sa kineskim slovima i sa subjectom, postavila ti pitanje vrlo lično, kako si? Pošto sam videla da si na njjega odgovorio krenula su slova i više nije bilo tvojih komentara... to je bilo razočarenje ali sam jedva čekala da neko nešto napiše pa da ti pustim mail... nisam mogla više da izdržim. Toliko sam toga želela da pričam sa tobom...to su moja razmišljanja posle priče...
- I... jesam li dorastao očekivanjima?
- Odmah, bez ijednog tvog komentara. Posle su samo želje za tim bile jače ali sam očekivala od tebe neko ličnije pitanje i ne znam da li mi je draže što ga nisi postavio ili bi mi bilo milije da jesi...
- Moram da poštujem anonimnost onih koji komentarišu, zamisli da si se naljutila zbog nekog nepromišljenog ili dvosmislenog pitanja. Čije komentare bih onda jedva čekao :).
- Bla bla bla, očekivala sam tvoj mail u komentaru, neku šifru, verovala sam da si takav, kada si rekao da ides zbog frke provocirala sam te da bi ostao. Ne verujem ti da si one večeri slucajno bio za kompom.
- Nisi mi odgovorila. Jesam li dorastao očekivanjima?
- Prešišao si ih.
- Nego? Zašto sam bio?
- Cekao si me... sudbina.
- Gde?
- Na blogu.
- Ma poljubac gde?
- Smejem se. Ispod uha.
- Sad se ja smejem?
- Sto?
- Zato što sam i ja golicljiv...
- Gde?
- Koleno, sa obe usne, duži poljubac.
- Toplo mi je, osećam se...zaštićeno. Hej razmazićeš me i kad odeš osećaću se još usamljenije... nemoj, neću da znam, jel može?
- Navikla si se na mene?
- Nije to navika.
- Osećanja?
- Ne, smao je jedan osećaj...
- Prihvaćenosti...više od igre?
- NE.
- Volela bi da ti dam ime?
- Da, volela bih...
Нема коментара:
Постави коментар