Sada kad zatvorim oči, osećam daljinu. Tako je daleko sve, kao da se sanjalo i da nikada nije ni postojalo. Izbledelo je kao papir koji upije vodu i izbledi mastilo. Voda je tako moćna nosi sve pred sobom i mene je odnela od sebe od tebe od nje i njega... Toliko si daleko da te nijedna blizina ne može vratiti. Ne može ni mene. Bio je most pred nama ja sam bila sa jedne a ti sa druge strane, želeo si da dodješ do mene ali onog trenutka kada sam te pitala hoćeš li preći ti to više nisi želeo. Sada više nema mosta samo nas krila mogu približiti. A ni jedno od nas ih nema... Ona tanka nit nas još uvek veže. Svako dobro jutro i svako laku noć... Dovoljno je, bolje nismo ni zaslužili. Ti zbog preteranog odustajanja ja zbog preterane upornosti. Pitaš li i dalje “ Gde? “ Iako znaš da nije od mene.
Нема коментара:
Постави коментар