Ukoliko naiđeš na problem šta prvo radiš? Šta uopšte radiš?
Odustaneš?! Aha, pa dobro, lako je to ali šta ako je rešenje lakše čak i od odustajanja? Ne možeš da znaš zato što si već odustao. Ideš putem. Lep utaban put pred tobom, sada ti je lepo i opušteno koračaš ka nepoznatom. Nisi ni za put znao dok nisi kročio na njega. Ne možeš znati šta će ti svaki novi korak doneti. Možeš da vidiš samo ono što je ti je dopušteno da vidiš. Ali zato možeš da osećaš i ono što ti nije dozvoljeno, možeš da želiš i neželjeno. Razmisli...
I najednom padne stena ispred tebe. Velika je, pomislićeš. Ogromna naspram tebe. Čvrsta, neprobojna, nepobediva. Okreneš se i odeš. Jer nijednog trenutka nisi sagledao sebe. Ne moraš biti ogroman da bi bio veliki, ne moraš biti odvaljen od kamena da bi bio neprobojan, ne moraš biti stena da bi bio nepobediv. Ukoliko si zacrtao da ideš putem ispred sebe potrudi se da ga pređeš bez obzira na prepreke. Danas je stena, sutra će biti kamičak u tvojim očima jednako velik kao stena. A ko si ti? Šta si ti? Ti si problem, stena nije. Ona je samo izgovor za tvoje odustajanje. Pojavila se ispred tebe da te testira, da te natera da se boriš, da istraješ da nastaviš svoj put. Niko ti nije rekao da će biti lako. Ništa nije lako. Šta god da radiš potreban ti je trud. Za istrajnost je potrebna upornost. Stenu lako možeš pobediti, možeš je preskočiti, preći preko nje, oko nje, kroz nju, uspod nje... Možeš, samo moraš naći način i neodustati.
Stena je bilo koji problem na koji možeš naići u realnom, ovom - stvarničkom životu. Tvom životu. O, da, odnosi se i na ljubav. Onda kada nećeš da odustaneš. Ti znaš šta je tvoj cilj ali ne možeš znati šta se dešava kada cilj bude ostvaren. Od stene ne možeš videti šta se nalazi iza nje. Ne mora da znači da će te cilj koji imaš usrećiti. Stvari treba prihvatati onakve kakve jesu. Ne mora nužno značiti da put koji nije lep nije dobar za tebe ili obrnuto. To su sve one stvari koje se kriju iza, iza tvoje spremnosti da ostvariš cilj. To je već neka druga tema. Ali se možeš izboriti sa svim da bi ga dostigao. Samo ako hoćeš. Uvek imaš samo dve opcije. Da nastaviš ili da odustaneš. Donošenjem jedne odluke ubijaš drugu. I tada kad si se već odlučio za jednu I ubio drugu, opet nailaziš na neku drugu stenu koja te tera da se vratiš nazad, da oživiš ono što si ubio. Ali ne možeš. Ne zato što je nemoguće već zato što si se dovoljno zapetljao oko toga šta zaista želiš. Šta god da uradiš nećeš biti srećan ukoliko nisi potpuno siguran u svoju odlujku jer će ti u glavi odzvanjati to što si odustao od one druge mogućnosti. Ako uspeš da se izboriš sa stenom. Bilo da odustaneš ili da je pređeš. Pobedio si. I zato Sfinga kaže:
“ Odgonetni me ili ću te uništiti ”. Ili ćemo odgonetnuti život ili će nas on uništiti.
Nikada se ne završava a čini ti se da uvek iznova počinje. I stalno je tu, i kada nije, osećaš, čuješ znaš da je tu. Sfinga. Oko svih nas, u svima nama, pred svima nama.
Нема коментара:
Постави коментар